Sunday, 2017-08-20, 3:28 PM
Welcome Guest | RSS

Welcome to Belo Blato

Main » 2015 » February » 12 » Kosidba i transport trske
7:36 PM
Kosidba i transport trske

 

Malo je ovremenilo  i beloblatski trskari nastavljaju svoj mukotrpan posao. Za seču trske ovremenilo, znači da je niža temperatura i vreme   bez padavina. Upravo  zbog  tih loših klimatskih faktora, pre svega zbog  kiša i relativno visokih temperatura za zimske uslove,  beloblatski kosci nisu uspeli da odrade seču po svom prvobitnom planu.  A plan je bio da se do februara požnje veći deo trstika, nakon čega bi usledio transport snoplja do prostora,  gde se prave  kupe. Odatle će pak  iste biti odnešene  do mesta prerade, kada dođe vreme za to. Sve je to opet povezano sa  klimatskim  uslovima kao što su vetar,  sunce i  temperatura , kako bi  trska bila dovoljno jaka ali i elastična , čista i spremna za daljnu eksploataciju. Sada, s obzirom da su u zaostatku,  Beloblaćani moraju prvo  iščupati  ono što je pokošeno, dok će u preostalom nepokošenom  prostoru,paralelno sa transportnim poslovima ,raditi danonoćno. Težak je to i mukotrpan posao. Iz perspektive posmatrača i laika deluje sve nekako lepo i idiličnio; zakupiš prostor, sačekaš povoljan momenat i napred.  I bisznis cveta. Ipak, priča je mnogo drugačija , kompleksnija i višedimenzionalnija. Zakup nije besplatan,  a taj prostor, posebno ako je razuđen, treba  čuvati i „ negovati“. E, baš to negovanje je i neka vrsta trskarske tajne, koja se prenosi  sa generacije na generaciju.  Za to je potrebno znanje, iskustvo i nadasve dobra energija i prava emocija. Jer pokatkad, dok se prvi  jutarnji zraci sunca probijau kroz trstike sa istoka, mogu se videti stari kosci, kao senke priljubljene uz mladu i savitljivu trsku, kao da  nešto  šapuću. Poput starih panonskih vilenjaka iz vremena, kada su ljudi i priroda, živeli u saglasju. I kada su govorili svi istim jezikom! I kada je priroda poštovala tu dobru komunikaciju , te im blagorodno i uzvraćala.  Došlo neko vreme  drugo , te se i priroda  u čudu pita gde odoše ti vilenjaci noćni , sa kojima je bilo moguće pričati? Onako prirodno i ljudski, na obostrano zadovoljstvo i korist! Na kraju, ostadoše priče i sećanja kao odjek  vremena u panonskim pustama širokim. Sada, umesto šapata i  pesme  žetelačke , čuje se šum vetra i poneki eho skoro zaboravljenog jezika ondašnjeg. Samo da se vreme ne pokvari .... 

U Belom Blatu,  

februara 2015.  

N.M. 

Views: 1205 | Added by: emil | Rating: 0.0/0
Total comments: 0
Only registered users can add comments.
[ Sign Up | Login ]
Login form
Login:
Password:
pratite nas
instagram
Instagram
chat
novi video
Search
w2u
kursna lista
pecanje
izlet
mamci za pecanje
prijatelji sajta
Statistics

Ukupno online: 1
Gosti: 1
Korisnici: 0